| Година | Месец | Недеља | Дан |
|---|---|---|---|
Ђурић: Албанци су прекршили сваки договор, како да им верујемо?
Како преговарати с неким ко је до сада прекршио све што је договорено? Како очувати мир, кад с друге стране имате оне који по сваку цену желе рат? Како веровати некоме ко не поштује ни сопствени устав, ни дату реч, него се једино ослања на силу и неправду?
Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, у интервјуу за „Ало!“ осврнуо се пре свега на покушај Приштине да формира неку сопствену војску, која би могла да запали цели регион уколико се остваре поменути планови.
- Једнострано формирање некаквих оружаних снага на Косову и Метохији било би кршење међународних споразума, односно међународног права. Постоје ваљани разлози којима се може потући свака тврдња да је Албанцима у нашој јужној покрајни потребна војска. Најпре, безбедносни гарант на терену је Кфор и моноетничка албанска оружана сила не би била никакав допринос безбедности у региону. Напротив, свака идеја о формирању такозване војске Косова противна је и праву и свакој жељи да на КиМ и у овом региону имамо нормалне односе. Јасно је ко може бити једина мета такве формације и кога би она требало да заплаши. Срби зато не смеју узети учешће у таквом пројекту нити бити оружје у рукама противника сопственог народа.
Помпезно се најављује отварање моста у Косовској Митровици 28. новембра. Постоји ли опасност да ће приштинске власти покушати да изазову инцидент?
- Свако једнострано играње тим осетљивим питањем би од Срба у четири општине на северу Косова и Метохије било доживљено као безбедносна претња и претња миру. Подсетићу вас да су сви мостови преко Ибра, осим оног у самом центру Митровице, отворени за саобраћај и да је разлог за забринутост око главног моста пре свега безбедносни. Тога су сви свесни, те зато свако једнострано провоцирање на мосту и око њега може бити срачунато само с циљем да се Срби заплаше или чак нешто горе од тога.
Приштина је до сада прекршила готово сваки договор, од формирања ЗСО до војске за коју су им, према њиховом уставу, били потребни и гласови српских посланика. Колико им се уопште може веровати да ће испунити било какав договор који је до сада постигнут или ће бити постигнут?
- Апсолутно им се не може веровати и ми се не устручавамо да то кажемо. Прошло је више од две хиљаде дана откако смо се договорили око формирања Заједнице српских општина и данас не изгледа да смо ишта ближи реализацији тог договора, иако смо и ми и Срби са Косова и Метохије учинили све што је до нас да би споразум био спроведен. Они не поштују ни сопствени устав, ни неалбанце, које називају својим грађанима, ни свој потпис, ни дату реч. Јасно је да наспрам себе имамо потпуно неискреног и некредибилног саговорника, и поводом тога немамо никаквих илузија.
Како гледате на чињеницу да припаднике такозване косовске војске обучавају, између осталог, и хрватски официри?
- Та чињеница, као и чињеница да ту такозвану војску желе да промовишу на Дан албанске заставе, само разоткривају карактер те формације и разлоге за њено формирање. Они се чак више и не труде да сакрију да је једини разлог њеног постојања конфронтација са Србима и државом Србијом. Ми смо на ту чињеницу све време упозоравали и настављамо да упозоравамо, јер немамо намеру да било коме дозволимо да гази и напада наш народ на Косову и Метохији.
Да ли ће међународна заједница дозволити и отимање електроенергетског система на северу КиМ или ће реаговати?
- Питање функционисања електроенергетског система на Косову и Метохији пре свега је политичко питање. Оно има и своје техничке аспекте, али они могу бити решени само компромисом на политичком нивоу. Зато је енергетика и увршћена међу теме о којима је потребно наћи споразумно решење у оквиру бриселског дијалога. Постоји јасан редослед догађаја који се мора поштовати како бисмо до таквог решења могли доћи, а једна од степеница на том путу је и формирање ЗСО. До сада, међутим, нисмо ретко били сведоци једностраности, притисака и наметања у решавању питања повезаних с Косовом и Метохијом, али надам се да ће разум и одговорност овога пута превагнути, јер су и политички и правни аргументи недвосмислено на нашој страни.
Да ли је разграничење у овом тренутку најбоље решење за српско-албански спор?
- Најбоље решење је оно које нам свиме може донети трајну стабилност и мир, а једини начин да се до тога дође јесте да ниједан учесник у процесу не буде потпуно ускраћен и поражен. Питање територијалности јесте један од аспеката решења, али ми смо толико далеко од њега да би свако улажење у детаље било на нивоу промишљања „шта би било, кад би било“. Уверен сам да би у идеалним условима компромис био могућ, али суочавамо се са све мање и жеље за компромисом и искрености с друге стране, што нас сваким даном све више удаљава од решења.
Колико су нам битне подршке Русије и Кине, али и других земаља које не признају Косово?
- Правни аргументи су поље на којем Србија најчвршће и најубедливије може да брани своје позиције. Велико је охрабрење и утеха у спознаји да нисмо усамљени у борби за поштовање међународног права и права суверених држава, и да су са нама не само традиционални пријатељи Русија и Кина, већ и већи део човечанства. Без те подршке, која је заснована и на личном пријатељству председника Вучића са Шијем и Путином, тема КиМ би веома брзо била на силу уклоњена са списка отворених међународно-политичких питања, а тиме би се и наше шансе да ишта постигнемо у борби за заштиту државних и националних интереса свеле на нулу.
Како гледате на став појединих опозиционих политичара по питању КиМ и то што им више одговара замрзнут конфликт од решења?
- Они своју политику граде на принципу: што горе за Србе на Косову и Метохији, то боље за себе. Они живе у паничном страху да би Александар Вучић и ова влада могли да списку својих постигнућа додају некакво решење које би представљало било какав добитак за Србију и српски народ. У свемо смо показали да смо бољи и одговорнији од њих, те данас покушавамо да покажемо слично бавећи се и централним српским националним питањем, иако су управо они годинама чинили све да ту оставе потпуну рушевину и непоправљиву ситуацију. Немају они политику за Косово и Метохију или визију шта би као држава по том питању требало да радимо, јер њих Косово и Метохија суштински не занима, осим као средство за примитивне демагошке нападе на председника Вучића.
Брат је мио ма ког држављанства био
И Црна Гора је недавно постала део мисије на Космету, а сада су издали и листу забрањених личности, међу којима је и Матија Бећковић. Како гледате на то?
- Србија и Црна Гора су за Србе два стабла која ничу из истог корена. Понекада су их страни утицаји и историјске недаће вештачки раздвајали, али брат је мио ма ког држављанства био. Председник Вучић је веома јасно и сажето објаснио своје дубоко неслагање с таквим поступком, описујући га као увођење деликта мишљења, и ја томе намам шта додати. Тако нешто је у савременој Европи незамисливо и недопустиво. У одбрану људи, који су овиме постали жртве прогона, не стајем због идеолошких разлога, већ као неко ко се, бавећи се Косовом и Метохијом, свакодневно сусреће с кршењем људских и српских националних права. Никоме се не може полицијским или другим забранама ускратити право на другачије мишљење и сагледавање историјских процеса или политичке стварности.
Преко Интерпола желе да амнестирају терористе
Како гледате на покушај Косова да уђе у Интерпол, али и чињеницу да низ скандала прати приштинске политичаре, од брата Хашима Тачија, до браће Рамуша Харадинаја, од којих се један налази и на црној листи САД?
- Чланство у Интерполу није резервисано за покрајине, нити територије под протекторатом и нерешеним статусом, каква је српска јужна покрајина, већ за озбиљне државе. Приштина у овоме тренутку није потпуно изопштена из система међународне полицијске сарадње, јер Унмик има приступ различитим телима за полицијску сарадњу, укључујући и Интерпол. То је довољан оквир за ефикасну борбу потив криминала, међутим, не жели Приштина зато у Интерпол. Она жели да злоупотреби Интерпол за сопствену међународну промоцију, амнестирање теориста из некадашње ОВК, те наставак прогона и застрашивања Срба. То је јасно као дан и остаје да се види да ли ће Интерпол као организација имати снаге да се одупре таквој подвали и да сачува свој кредибилитет.